Sagovornici o nesaradnji policije sa TOK-om u vezi sa predmetom „Nadstrešnica“: Tužilaštvu potrebna tužilačka policija

Ovu informaciju je sa javnošću podelio upravo TOK, napominjući da su o tome obavestili direktora policije Dragana Vasiljevića 10. juna, nakon što je ovo tužilaštvo u aprilu uputilo MUP-u objedinjeni zahtev za prikupljanje informacija, pošto na pojedinačne nisu odgovarali, a SBPOK i Poreska policija na taj zahtev nisu odgovorili u zakonskom roku od 30 dana.

TOK je i ranije obaveštavao direktora policije o tome da MUP neće da sarađuje sa ovim tužilaštvom niti želi da postupa po njihovim zahtevima za prikupljanje potrebnih obaveštenja kada je u pitanju istraga o mogućim koruptivnim radnjama na projektu „Modernizacija i rekonstrukcija srpsko-mađarske železničke veze na teritoriji Republike Srbije, deonica Novi Sad – Subotica – državna granica (Kelebija)“, u koji je bila uključena i rekonstrukcija nadstrešnice koja je pala i usmrtila 16 ljudi.

Direktoru policije se TOK obratio i u septembru prošle godine, jer je MUP, po nalogu direktora, a zbog navodne nove sistematizacije u MUP-u, rasformirao radnu grupu koja je bila formirana na zahtev TOK-a kako bi istraživala ovaj slučaj.

Takođe, ovo tužilaštvo je poslalo čak osam zahteva za prikupljanje obaveštenja koja se odnose na saslušanja kineskih državljana zaposlenih u kineskim kompanijama koje su izvodile radove, ali ni po tim zahtevima SBPOK nije postupao, a TOK je u međuvremenu, bez pomoći policije, uspeo da sasluša dva kineska državljanina.

Sva dosadašnja obraćanja tužilaštva direktoru policije nisu urodila plodom, pa se tužilaštvo odlučilo da sačini objedinjeni zahtev, na koji nije odgovoreno u zakonskom roku.

Milovanović: UKP bi trebalo staviti pod ingerenciju tužilaštva

Član Udruženja tužilaca Srbije i Visokog saveta tužiilaštva Predrag Milovanović kaže za Danas da kada je u pitanju postupanje MUP-a po nalozima tužilaštva, važeći zakonski okvir ne daje mnogo prostora tužiocima, iako su i ZKP i Zakon o policiji odredili da tužilac rukovodi predistražnim postupkom, a policija je u toj fazi postupka dužna da o svakoj radnji obaveste nadležnog javnog tužioca.

„Pa ipak, svedoci smo raskoraka između stvarnog i mogućeg, odnosno pravnog i faktičkog, te da su često neke odredbe iz ovih zakona mrtvo slovo na papiru. Najčešče su to visokoprofilisani predmeti u kojima kao prijavljena lica figuriraju najviši društveno-politički čimbenici, a upravo u takvim slučajevima postoji visoka pozornost opšte javnosti, pa je izostanak preduzimanja radnji od strane organa postupka vidljiv i dovodi do urušavanja kredibiliteta institucija. Drugim rečima, građani vide da nisu svi jednaki pred zakonom, te da postoje oni jednakiji, pa gube poverenje u rad javnih službi“, kaže Milovanović.

On navodi da odredbe krivično-procesnog zakonodavstva propisuju da tužilac, u situaciji kada se ne postupi po njegovom zahtevu, pored obaveštenja starešine organa, nadalje može o tome obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno telo Narodne skupštine. Zakon predviđa kratak rok to od 24 časa od prijema obeštenja da organ postupi po zahtevu tužioca, te ukoliko ne postupi, onda on može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv odgovornog lica.

„Iz pridanog se može videti koliko je aktuelni procesnopravni okvir “vrzino kolo” u kome državni organi mogu igrati ping-pong unedogled, s obzirom da izostaju konkretne pravne posledice koje bi proistekle iz nečinjenja policije ili drugih državnih organa. Najpre, nije predviđena nikakva odgovornost pojedinaca u ovom lancu obraćanja tužioca političkim institucijama, ukoliko se i tu naiđe na “zid ćutanja“. Sa druge strane, uočljiva je nedelotvornost pravnog sredstva stavljenog na raspolaganje tužiocu da može inicirati, a ne i sam pokrenuti disciplinski postupak protiv odgovornog lica. Sledstveno tome, to je jedan vid ćorsokaka, pošto starešina ne mora nužno i da pokrene taj postupak protiv podređenog. Uostalom, zašto bi to radio, kada ga je lice koje mu je hijerahijski potčinjeno posve sigurno obavestilo o zahtevu tužioca. U vezi sa tim, Zakon o policiji je jasan, jer se rukovodjenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva na načelu jednosstarešinstva i subordinacije. Dakle, strogi centralizam“, objašnjava.

Milovanović napominje da je iz tih razloga, Udruženje tužilaca Srbije na javnim raspravama, ali i kao član jedne od radnih grupa za izmene Zakona o policiji predlagalo efektnije mehanizme kojima bi se redefinisao odnos javnog tužilaštva i policije.

„Na prvom mestu zagovarana je sistemska i organizaciona povezanost tužilaštva i UKP-a kroz stvarniju kontrolu nad njihovim radom. Ujedno smo predlagali da tužilaštvo može da pokreće, a ne samo inicira pokretanje disciplniskih postupaka protiv odgovornih lica zbog nepostupanja po zahtevima, kao i da se u Zakonu o policiji jasno reguliše poseban disciplinski prekršaj pripadnika policije – nepostupanje po nalozima javnog tužilaštva. Ova rešenja bi policajce učinila samostalnijim, profesionalnijim i odgovornijim, što je prevashodno u najvećem interesu građana“, kaže Milovanović.

Lazić: Bez tužilačke policije tužilaštvo je glava bez ruku i nogu

Tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu Radovan Lazić kaže za Danas da u pogledu obraćanja TOK-a direktoru policije to jeste jedan od mehanizama koje Zakon o javnom tužilaštvu predviđa.

„On u članu 44 kaže da će se tužilac obratiti starešini, odnosno policajcu koji ne postupaju po zahtevu, a direktor policije svakako jeste starešina, i to najviši. I oni su se njemu obraćali više puta. Međutim, problem je što svi ti mehanizmi Zakona o javnom tužilaštvu nisu delotvorni“, kaže Lazić.

On objašnjava da, čak i ako se na ovo obraćanje policija, odnosno direktor policije, ogluši, sledeći korak je da se može tražiti pokretanje disciplinskog postupka.

„Ali to praktično ne znači ništa zbog toga što to može tražiti bilo ko. Tužilac ne može pokrenuti disciplinski postupak, nego samo može da ga zahteva, a to može svaki građanin. Čak je suvišno i da piše u zakonu, jer je to pravo svakog građanina – da traži od nadležnog organa, u ovom konkretnom slučaju od policijskog starešine, da neki postupak pokrene protiv policajaca“, navodi tužilac.

Lazić kaže da se ovakav zakonski vakuum može rešiti samo uvođenjem javnotužilačke policije.

„Ovo praktično pokazuje da, u stvari, bez javnotužilačke policije, odnosno policijskih jedinica koje bi bile pod direktnom kontrolom tužilaštva, javno tužilaštvo je samo glava bez ruku i nogu. Ono nema alat, nema sredstva i praktično je onemogućeno da vrši svoju funkciju i da efikasno postupa u situacijama kada policija iz jednih ili drugih razloga neće da postupa po zahtevima javnog tužioca. Praktično, tužilac nema načina da u tim situacijama disciplinuje policiju i da nesmetano vodi predistražni postupak“, ukazuje Lazić.

Naša redakcija je uputila mejl direktoru policije Vasiljeviću u kome smo ga pitali koje mere i radnje iz svoje nadležnosti će preduzeti povodom novog dopisa TOK-a kao i da li će biti formirana nova Udarna grupa koju TOK zahteva, ali nam nije odgovoreno.

Ilić: TOK-u ostaje da obavesti Vladu i nadležni odbor Narodne skupštine

Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić kaže za Danas da ovaj slučaj pokazuje da tužilaštvo nema efektivnu kontrolu nad policijom u našem sistemu i da je to opštepoznata činjenica.

„Ipak, to ne znači da ne treba koristiti sredstva koja stoje na raspolaganju tužiocu da ‘primora’ policiju na postupanje po zahtevu tužilaštva. Naš ZKP predviđa mogućnost da tužilac može da o nepostupanju policije obavesti Vladu, ministra unutrašnjih poslova i nadležni odbor Narodne skupštine“, kaže Ilić.

On dodaje da bi obaveštavanje Vlade i nadležnog odbora, uz informisanje javnosti o tome šta se preduzelo, svakako doprinelo da se osvetli i eventualno prevaziđe problem.

„Osim toga, tužilaštvo može i neposredno da prikuplja obaveštenja. Čini mi se da ni ta mogućnost nije korišćena u dovoljnoj i potrebnoj meri. U jednom delu javnosti zbog svega toga stiče se utisak da je taj postupak sam sebi svrha, umesto da služi rasvetljavanju činjenica“, navodi Ilić.